Ceo posao, kako je planirano, biće obavljen sa 55 hiljada dronova.
Naučnici i preduzetnici na Arktiku se bore sa temperaturama ispod nule, jakim vetrovima i snežnim olujama kako bi izbušili rupe u morskom ledu sa namerom da ispumpaju morsku vodu ispod i zamrznu je na površini, prenosi CNN.
Grupa iz britanske startap kompanije Real Ice koja se nalazi u zalivu Kembridž, malom priobalnom selu u Nunavutu, da pokuša da dokaže da mogu da uzgajaju i obnove arktički morski led.
Njihov krajnji plan je da zgusnu led na više od 386.000 kvadratnih milja Arktika — oblasti dvostruko veće od Kalifornije — sa ciljem da se uspori ili čak preokrene letnji gubitak leda i, na taj način, pomogne u borbi protiv ljudi izazvanih klimatska kriza.
To je hrabar plan i jedan od brojnih kontroverznih predloga geoinženjeringa za spas ranjivih polarnih regiona planete, u rasponu od postavljanja džinovske podvodne „zavese“ za zaštitu ledenih pokrivača do prskanja sitnih staklenih perli koje reflektuju sunčevu svetlost.
Neki naučnici i arktički stručnjaci kritikovali su metode Real Ice-a kao nedokazane u ovoj skali, rizične po životnu sredinu i tvrde da one odvlače pažnju od rešavanja osnovnog uzroka klimatskih promena: fosilnih goriva.
Ali kompanija kaže da je njen projekat inspirisan prirodnim procesima i nudi poslednju šansu da zaštiti ekosistem koji nestaje jer svet ne reaguje brzo na klimatske promene.
Arktički morski led se smanjuje dok ljudi nastavljaju da zagrevaju svet sagorevanjem fosilnih goriva. Od sredine 1980-ih, količina debelog višegodišnjeg leda smanjena je za 95%. Led koji ostaje je mlad i tanak. Neki naučnici predviđaju da bi Arktik mogao imati leto bez leda već 2030-ih.
Gubitak morskog leda je globalni problem. Njegova svetla bela površina reflektuje sunčevu energiju nazad u svemir, hladeći planetu. Kada se topi, tamniji okean izložen ispod može da apsorbuje više sunčevih zraka. To je fatalna petlja – globalno zagrevanje topi led, a topljenje leda povećava globalno zagrevanje.
Plan Real Ice-a da zaštiti ovaj ledeni okeanski pejzaž uključuje umetanje podvodnih pumpi na električni pogon ispod morskog leda kako bi se morska voda ispumpala na površinu. Voda se smrzava dok se skuplja na ledu kao džinovska lokva, stvarajući dodatni sloj leda.
Proces takođe uklanja sneg sa vrha leda, uklanjajući izolacioni sloj i izazivajući dodatni rast na donjoj strani morskog leda, rekao je Andrea Čekolini, jedan od izvršnih direktora kompanije Real Ice.
Startap već skoro dve godine sprovodi terenska ispitivanja na Arktiku. Prvi su bili na Aljasci prošle godine, uglavnom da bi proverili da li oprema radi i da li može da izdrži surovu hladnoću.
Grupa je počela testiranje u zalivu Kembridž u Kanadi u januaru ove godine. Pokrili su oko 44.000 kvadratnih stopa leda i dodali u proseku 50 cm dodatne debljine između januara i maja u poređenju sa kontrolnom površinom, rekao je Čekolini.
Nova runda testova u Kembridž zalivu počela je u novembru i do sada je obuhvatila 430.000 kvadratnih stopa. U prvih 10 dana testiranja, led je već bio 10 cm deblji na mestima koja su testirali, rekao je Čekolini.
Vratiće se početkom sledeće godine i ponovo u maju da izmere koliko se leda formiralo. Na osnovu prethodnih rezultata, očekuju između 40 i 80 cm leda, rekao je Čekolini.
„Rani su dani“, rekao je Šon Ficdžerald, direktor Centra za klimatsku popravku na Univerzitetu Kembridž, koji je radio sa Real Ice-om na ispitivanjima. „Ali prvi rezultati su bili ohrabrujući“, rekao je on za CNN. „Optimista sam, ali treba nam više eksperimenata i više podataka.
Krajnji plan je da se proces automatizuje korišćenjem podvodnih dronova, svaki dug oko 2 metra i pokretanih zelenim vodonikom. Oni će istopiti rupe u ledu odozdo koristeći zagrejane bušilice.
Čekolini procenjuje da će oko 500.000 dronova biti korišćeno u punom obimu i da će biti pažljivo raspoređeni kako bi se izbegli putevi migracije životinja ili vodeni putevi, rekao je on.
Ako sve bude išlo po planu, očekuje da će povećanje moći da se dobije u roku od osam do deset godina.
Neće biti jeftino. Real Ice procenjuje da će troškovi biti između 5 i 6 milijardi dolara godišnje za zgušnjavanje leda na 386.000 kvadratnih milja, oblasti za koju veruje da je dovoljno velika „da bude efikasna u usporavanju, pa čak i preokretanju gubitka letnjeg morskog leda na Arktiku “, rekao je Čekolini.
Real Ice se uglavnom samofinansira sa nešto novca od investitora. Na kraju, veruju da bi globalni fond ili nacionalne vlade pomogli u plaćanju. Oni takođe predviđaju prodaju „kredita za hlađenje“, gde zagađivači plaćaju da ponovo zamrznu led kako bi „nadoknadili“ sopstveno zagađenje.
To je ubedljiva vizija, ali mnogi naučnici i dalje sumnjaju da bi mogla da funkcioniše u velikim razmerama.
Naučno govoreći, ideja je dobra, rekla je Dženifer Frensis, viši naučnik u Centru za istraživanje klime Vudvel, „led će postati merljivo deblji i lakši u oblastima oko pumpi. Ali veliko pitanje, rekla je za CNN, je da li dovoljno morskog leda može da poraste tokom dovoljno dugog perioda da napravi bilo kakvu razliku u klimatskoj krizi. „Imam ozbiljne sumnje“, rekla je.
Skalabilnost rešenja Real Ice-a je „veoma upitna“, rekla je Liz Bagšo, vanredni profesor polarnih promena životne sredine na Univerzitetu u Bristolu. Ona je takođe upozorila na potencijalno široke uticaje na životnu sredinu na ranjivi region. „Takve intervencije su u najboljem slučaju moralno sumnjive, a u najgorem etički neodgovorne“, rekla je ona za CNN.
Desetine naučnika izrazilo je zabrinutost u nedavnom izveštaju o projektima polarnog geoinženjeringa, uključujući zgušnjavanje leda. Oni su upozorili na „mogućnost ozbiljnih nepredviđenih posledica“, uključujući uticaj na životnu sredinu „nivoa ljudskog prisustva bez presedana“ na Arktiku.
Ceccolnini ne poriče da bi projekat mogao da izazove promene u morskom okruženju – na primer, gledaju na rast algi na koje može uticati debljina leda – ali veruje da će ukupni uticaji biti ograničeni.
Budućnost projekta zavisi od toga da li može da dokaže da je zgušnjavanje leda efikasno i da ne stvara značajne neželjene efekte, rekao je on, prenosi CNN.
